Skip to content
Krajem XVI veka, kabalisti u Safedu (Cefatu) uveli su obred “dočeka Šabata”, Kabalat Šabat. Oni su personifikovali Šabat u kraljicu i nevestu. Petkom posle podne odlazili su izvan grada, u povorkama, u susret Šabatu, pevali psalme i završavali pesmom “Dođi nevesto”. Mnogi jevrejski pesnici toga vremena pevali su pesme o Šabatu kao o nevesti. Jedna od takvih pesama je i “Leha dodi” (Dođi dragi da sačekamo nevestu”). Pod uticajem kabalista, ceremoniju dočeka Šabata prihvatile su sve jevrejske opštine.Strogi oblici svetkovanja Šabata, koje su uveli još Ezra i Nehmija u V veku p.n.e., mogli su se održati sve do XIX veka, jer su tome pripomogle okolnosti pod kojima su Jevreji živeli u raznim epohama svoje istorije. Posebno treba naglasiti da je život u getu izolovao Jevreje i politički i kulturno, i jezički i društveno od ostalog sveta, tako da se njihov Šabat nije sukobljavao sa hrišćanskom nedeljom, niti uopšte sa građanskim životom njihove sredine.Početkom XIX veka, tehnička otkrića revolucionisala su trgovinu i industriju i otvorila nove mogućnosti ekonomskog razvitka. Privredni život u Zapadnoj Evropi i Americi dobio je nove oblike. Jevreji su politički i ekonomski počeli izlaziti iz svoje izolovanosti, primati uticaje i uključivati se u nova strujanja. To je, ujedno bio i početak slabljenja strogog poštovanja Šabata. Ne samo verski nezainteresovani, nego i mnogi pobožni Jevreji, počeli su na Šabat otvarati svoje radnje i obavljati druge poslove.Pojavile su se razne reformističke grupe koje su tražile načina da ublaže propise subotnjeg odmora i usklade ih sa modernim vremenima. Neke su Šabat zamenile nedeljom, a neke su počele da vrše bogosluženje nedeljom.U najnovije vreme, neki jevrejski krugovi uveli su bogosluženje petkom posle večere, na kojem, pored muškaraca, učestvuju i žene i deca, a ponegde i hor. Na Šabat organizuju predavanja, diskusije okruglog stola sa jevrejskim temama i sl., a sve s ciljem da se novim oblicima pokuša sačuvati duh Šabata.Nerot Šabat (hebr. subotnje sveće)Svakog petka – pre zalaska sunca, jevrejska domaćica pali sveće na stolu koji je pripremljen za subotnju večeru. To je obaveza žene u skladu sa jevrejskim shvatanjem da briga o kući pripada njoj, Samo ako u kući nema žene, sveće pali muškarac.Prilikom paljenja sveća, izgovara se određeni blagoslov i pokriva lice. Mnoge žene uz taj blagoslov dodaju i ove reči: „Kao što sjaje i svetle ove sveće, tako neka svetle i oči onih koji se bave Torom.“U nekim mestima, običaj je da devojka pali jednu sveću, udata žena dve,a majka dodaje još po jednu sveću za svako dete. Paljenje sveća označava prestanak radnog dana i početak vladavine „kraljice Šabat“.Pretopstavlja se da je blagoslov svetlu uveden u IX veku, u doba Gaona i to zbog Karaita, koji su zabranjivali upotrebu svetla subotom. No, on se još ni u XII veku nije svugde primenjivao. Kasnije kada su ga prihvatile sve opštine, blagoslov svetlu je postao jedan od glavnih obreda dočeka subote.Pošto Biblija upotrebljava izraze „svetlo“ i „veselje“ kao sinonime (Psalm 97:11, Ester 8:16), subotnja svetla se smatraju simbolom radosti, spokojstva i dobrog raspoloženja. Zato Majmonides (Rambam) u svom delu „Mišne Tora“ piše: Čak ako neko nema šta da jede i mora da prosi da bi kupio ulje za osvetljenje, dužan je da to uradi, jer to je deo subotnje radosti.“U srednjem veku, rabini su vodili duge diskusije o tome da li treba prvo obaviti paljenje pa onda izgovarati blagoslov ili obratno. Jer blagoslovom se potvrđuje da je nastupio Šabat i zbog toga više nije dozvoljeno paljenje. Ako se najpre obavi paljenje, onda je blagoslov suvišan, jer je propis o paljenju sveća izvršen. Najzad je postignuto kompromisno rešenje da se pale sveće, a zatim izgovori blagoslov, ali se pri tom pokriju oči da bi se zaštitile od svetlosti sveća.
